<3Pogled u Crnu sjenu u Ogledalu,Ne vidim te?<3

<3 abt this BLOG


<3 abt my feeling's

Ne mogu tebi ja da ljubav naredim
da tvome oku vratim izgubljeni sjaj
ne mogu da ti srce ceznjom zarobim, a htela bih

Ne mogu ja u tvoje snove nezvana
na druge da se ljutim sto te nemam ja
ne mogu da ti budem vaznija od svih, a htela bih

<3Who am I?
N

<3Samo bezimena jos jedna sjena...nevazno bice,niko i nista,njemu i vama <3
mia_love_ya@hotmail.com

Recite mi samo, da li postoji jos jedno bice koje pati kao ja? Da li postoji ijedno srce vise ranjeno, ima li na svijetu ruze tako uvele kao sto sam ja od kada te ne vidjam ljubavi? Znas li odgovor na postavljeno pitanje? Mozes li mi ikako odgovoriti? Da mi je jos samo jednom vidjeti tvoje plave oci i samo jednom cuti rijeci Volim te od tebe, kunem se da ne bih zalila i da umrem nakon toga, samo da te vidim, samo da ti cujem glas, da jos jednom zivim zbog nas...molim te samo nekada pomisli na mene a da u tom trenutku ne misliš na nju. Znam da je voliš, nemoj me lagati a za mene samo ti postojiš. Sav život moj si ti, barem mi proznaj to pa da je ne mrzim uzalud...Da li pozelis da mi cujes glas
Da li se nekad barem samo sjetis nas
Da li ikada na sve sto smo bili pomislis
Jesi li lagao kada si rekao da na mene vise ne mislis
Da li znas da patim i nakon svega
Shvatas li da te ne lazem iako vrijedjam njega
Volim te svim srcem koje je sad ranjeno
Jer znam da za nas vise nade nema moje voljeno!!!!!!

Marchelo
Zivim u senci senke, tvoje senke
i znam da znas
jos uvek sminkam stvarnost tvojom bojom
jer drukcije ne umem, ne razumem

Ne zelim pred laznim svetom celim
da se lazno veselim
to nije osmeh, to je grc
ljudi su slepi

Lepi dani, nasmejani
za tebe, za mene skice
druge duge ulice, srce skitnice
zgazeno nehotice znam da znas

Jer u svim snovima ti vrtim
sve te prazne reci praznim danima
nestajes i prica odavno nije fer
lepotica i zver, suvise razno sve je prazno

Prazno je zarazno, neprolazno
vracam se njima, zar mislis
da se stvarno ponosim time
u mojoj glavi posle svega

Sve one nemaju cak ni ime
samo te oci posecene vetrom
koje sjaje bas kao i moje
znam da znas

Al' ne vidis i ne cujes
i ne znas koje
male stvari se broje
i dok porazi se roje

Plasim se da priznam
da postojis, rane gnoje
i da mi falis
fale mi dodiri, fale mi reci

Fali mi osmeh, fali mi lice
fale mi lazi, fale sitnice, dosta krivice
ptice selice nestaju ja ostajem
i svi ti pogledi me plase

Prokleti srecni zagrljeni ljudi
sve te uloge su bile nase
samo moje i tvoje a gde smo sad
gledaj u mene, nema mene

Samo sene uspomene, samo tragovi
koliko dobijes, toliko das, ti nisi smela
znam da znas, znam da znas, znam da znas

Ref.
Jedan zivot, gde prestajem ja
gde pocinjes ti
jedna ljubav, gde stali smo mi
gde sad su drugi

I reci sta je to ponos, sta je to sram
ne zelim da znam
i kad se svet srusi
na starom mestu bicu sam

Sve suze sveta sprala je kisa
na kraju nisi ni siguran
da si uopste plakao
niti da si dno dotakao

A nagao kakav jesam
slagao sam sebe da si laz
i vratio se svojim starim stazama
ali ni svi peroni sveta

Nimalo me nisu promenili
i dalje isti blejer iz bloka
uvek mastarskog oka
nikad izvan svog toka

Mikrofon i dalje rokam
na putu do doka luke srece
i dan je taj sto me vara
plavetnilo neba misli skrece

A onda padne noc, prokleto dugi sati
sakatim srcem shvatim
sitnice, ponos, inati nece mi dati
da pratim trag, a znam

Sve je nista, slomicu kazaljke
vreme ce stati, kosmos ce cekati
da samo umem da te vratim
trazim te, sanjam te pijanim ocima

U nocima, u tudjim licima
u stanovnicima nekih drugih svetova
gde je nas
micem usnama bez glasa

Dok pada zaborava plast
cutim jer znam da znas
uvek si znala i uvek znas
ti, jedina moja koja odavno nisi jedina

Svaka sekunda kao godina
al' barem znam na cemu sam
i barem znam da nema nas
i spreman sam da budem nasmejan

Pred svima iako te kad sam solo
i dalje oblikujem od oblaka dima
i kroz paucinu vracam dane
kad smo ti i ja jos bili tim

Oprosti sto nemam snage da te slazem
da ti zelim srecu sa njim
a i sta ce ti to od mene
sve uspomene sa kaputa stresi

Samo budi to sto jesi, tu gde si
sta god da se desi ti budi ok
i nikad ne saznaj kako to boli
kad nekoga volis, a mrzis

Kad mrzis, a volis i lomis se da izdrzis
ostaje nada da ce nekad negde neko
hteti da shvati mene
moja lutanja, mastanja i sanjanja

I znati da ih prati i ko zna
mozda jednom nadjes me
tamo gde prestajem ja
gde pocinjes ti, gde stali smo mi

Gde sada su drugi
ali sresces samo stranca
slucajnog prolaznika i pogled leden
iako te je taj neznanac
nekada voleo vise od sebe


<3 me back
1918

Preradile:

Esma i Almedina**
LiLmE**

<3 Ogledalo mog zivota <3

24.01.2008.

Od zelje umorna da budem voljena...

Na noz tvog prezira sam se spotakla i pala
jos jedan rez, novost mi nije, pa sam ustala
Okrenula se nisam ni da te pogledam
da me vrag ne potera, da s tobom krenem iznova

Od zelja umorna da budem voljena
s tobom raskidam
U srce olovo da me je pogodilo
ja bih prezivela, ja bih prezivela


U moru tvojih hirova sam se gusila
jos jedna laz, na lazi navikla, pa produzila
Okrenula se nisam ni da te pogledam
da me vrag ne potera, da s tobom krenem iznova

04.01.2008.

#eto danas je godina dana! 4.01.2008. #What goes around,Comes all the way back around!

Sjedila je sama na klupici jedne škole. Oči su joj bile vlažne, a na čelu se očitavale bore tuge, tužne stvarnosti. Njegov lik je lebdio pred njenim očima. Nasmijano biće bez bola, bez tuge, kao u snu... Okrenula je prvu stranicu dnevnika s željom da barem u mislima bude s njim, u njegovom toplom zagrljaju...Bio je pocetak zime kada su se upoznali. .Nisu išli  u istu školu samo je on bio godinu dana stariji. Kad je počelo klizanje  bili su stalno zajedno i nestrpljivo su čekali pocetak svakog termina. Sve je tao brzo prolazilo... Okrenula je treću stranicu dnevnika gdje je pisalo:MOJ RODENDAN ! Sklopila je dnevnik. Te večeri trebao je doći. Minute su prolazile, ali on se nije pojavio. Uskoro je bilo pola deset. Digla se sa stolice, na kojoj je sjedila. Polazeći kući, zazvonio joj je mobitel,bila je to poruka od njega.”Zao mi je,ja ne mogu doci idem s curom vani…”. Dugo bi u noći plakala, a kad bi ujutro ustala jastuk bi bio mokar od suza... Bio je raspust. U razgovoru s prijateljicama bi ga zaboravila, al čim bi razgovor prestao, tko zna po koji put bi okrenula svoju posljednju stranicu dnevnika koji bi je vračao u stvarnost!!! Opet je počela škola. Više nije bilo one cure koja bi nasmijavala cijeli razred, postala je povučena, zatvorena.... Nije bilo onih smeđih očiju koje su otkrivale nemir i veselje. Djevojcica se ponosila, al nije vidjela kada bi joj netko rekao da je djevojčica. Ponekad bi joj bilo drago kad bi bila u njegovom društvu. Jednog dana svi su se skupili u hodniku. Tamo je bio i njegov razred.Malin najbolji frend slavio je rođendan. Dobacivao je maloj: Što je s onom smeđom djevojčicom, zar je umrla??? Gdje su one vesele smeđe oči???" Ona mu je prišla i rekla: "Nikad nemoj zaboraviti onu smeđu djevojčicu, koja je umrla...!!!",slatko se nasmijala i nastavila biti sretna.Svoju masku nije skidala s lica,vjerno ju je cuvala.Nikome nije htjela kvariti dan svojom tugom,postala je odlicna glumica,glumila je svoju srecu.Okrenula je sljedecu I posljednju stranicu dnevnika,pisalo je da su dobri prijatelji bili,ali da ne shvaca zasto od nje glavu okrece,zasto su postali dva stranca,dva slucajna prolaznika. Cime je to zasluzila, cime tako je bio cudan …opet se igrao sa njom k'o da je lutka od gline. Njezino tjelo bilo je cijelo i hladnom znoju...njezine ruke grčevito su hvatele makani pokrivač...oći su joj bile zatvorene i nije ih mogla otvoriti...vikala je ali nitko je nije mogao čuti...nije znala jeli to san ili stvarnost... Vrijeme se trudilo izbrisati njega iz njenog srca ali nije uspjelo.Svaku noc plakala je i molila da se jednom sretnu.
Zivjeli su razlicite zivote.jedno bez drugog..I tako jedne veceri sreli su se na klizanju,na istom mjestu gdje su se davno rastali,u isto doba godine..Pogledali su se i prosli jedno pokraj drugog...Nisu se pozdravili...On se okrenuo za njom misleci da je poznaje...Znajuci koga je upravo srela,pustila je zadnju suzu,okrenula se i sa suzama ga pogledala.Okrenuo je glavu od nje i nije se pozdravio.Pitala se od kud to u toj njihov prici.No bili je svejedno i ne naglas samo je tiho rekla:”Nek ste vi srecni oboje,sta mi sem te lazi ostaje?”Nista…Samo bol i strah I zivotna patnja,jer samo je njega voljela i nikoga vise…To je bilo to kraj njene price,tiho je prosaptala zbogom,zazelila mu sve najbolje,bacila dnevnik na dno zagusljive I tamne sobe i tiho legla na krevet.Dugo je plakala,sutra ce biti godina dana,dugo dugo je plakala,a dobila samo jednog stranca,slucajnog prolaznika i pogled leden i ako joj je nekada taj stranac znacio vise od zivota.Danas je taj dan,danas je godina dana njoj,otvara posljednju stranicu dnevnika i pise:”Boli me sve kad pomislim na tebe,bolis me TI,ne volim te vise ,ali si mi znacio vise od zivota.Znam jednu stvar: #What goes around,Comes all the way back around!Dok pada zaborava plast,cutim jer znam da znas uvijek si znao i uvijek znas ti, jedini moj koji odavno nisi jedni.Svaka sekunda kao godina al' barem znam na cemu sam i barem znam da nema nas i spremna sam da budem nasmijana pred svima.Oprosti sto nemam snage da te slazem da ti zelim srecu sa njom, a i sta ce ti to od mene sve uspomene sa kaputa stresi.Samo budi to sto jesi, tu gdje si sta god da se desi ti budi ok i nikad ne saznaj kako to boli kad nekoga volis, a mrzis.Kad mrzis, a volis i lomis se da izdrzis,ostaje nada da ce nekad negdje neko htjeti da shvati mene,moja lutanja, mastanja i sanjanja.I znati da ih prati i ko zna mozda jednom nadjes me
tamo gde prestajem ja,gde pocinjes ti, gde stali smo mi.Gde sada su drugi
ali sresces samo stranca,slucajnog prolaznika i pogled leden.Iako te je taj neznanac
nekada voljeo vise od sebe.U spomen na jedne plave oci koje su mi znacile vise od zivota!Oprosti mi sto sam te voljela i sto si bio sve na svijetu!Oprosti ako sam te ikada povrijedila i nanjela ti neko zlo.Tebe nikad niko zamjeniti nece,ti si jedna i drugog nema...Voljecu i druge ali kao tebe nikog nikad necu,to znam.
Razmazana sminka,bol u prsima,Grebes lice tako jako da pocnes krvariti,Boli sto napokon ne prestaje da boli.Minute se pretvorise u sate..

Ne trazim da ponovo pokusam..i necu..dva puta isto,ne traba mi to.
Nista nije kao sto je bilo,niti ce biti.
..nakon nas,i svih drugih izgubljenih putnika,ali opet na pravom mjestu u samo svom univerzumu..nakon dvije sekunde..kraj,i vec je proslost naostrila olovku..i vec je pocela pisati..nikada ne prestaje. .Ovo je izgleda ono posljednje zbogom.Veceras se spremamo,odlazimo..stvaramo..unistavamo..krug za krugom,dan za danom.”Zatvori dnevnik i izade iz sobe.Konachno je bilo  gotovo,bolno i znala je da ce kad ga vidi opet da zaboli ,ali je bilo GOTOVO....Izasla je vani.Trazi njegovo lice u moru drugih lica dnevne guzve i svaki tren se nada da ce ga negdje ugledati…naci…Kad zazvoni telefon, kad cuje korake, kad netko kuca na vrata... uvijek se ponada da je to on… zivi za jedan tren njegovog osmjeha... osmjeha koji je sve i zapoceo…

 

03.01.2008.

"Nemoj nikome nikad reci da je postojala jedna mala, da je bila tvoja, sve ti dopustila i sve ti dala. Nemoj nikome nikad reci da si otisao iz njenog zivota kao tama. Nemoj im priznati da je mala ostala sama, nemoj nikad nikome reci da je plakala i patila, da si maloj znacio, a nije te vratila. Nemoj nikad nikome reci da je ponos unistio sve, ko zna da l' ce biti srecna kao pre? Nemoj nikome reci molim te!
Nemoj nikome reci da je mala trebala te, da se mala bojala svega cega bijis se! I kad gledas druge-mala gleda te, i kad te one zele-mala ne da te! Nemoj nikad nikome reci da je mala morala reci ne. Nemoj nikome reci da bio si joj sve i nemoj reci kako su bile teske noci te, kad si maloj dolazio u sne, kad je bila sigurna da trebas je, a ti si bio srecan i nisi znao za puteve tuge. Nemoj nikada reci da su njene noci bile duge, nemoj reci da je mala sve izgubila onda kada te je poljubila. I nemoj nikad nikome reci da si malu voleo, da si je za oprostaj molio. Samo reci: "Zaliti necu", al nemoj nikad reci da mala nakon svega ti zeli srecu i zeli te bar kao prijatelja, zeli da joj pokazes sve. Nemoj nikad reci da mala tebi nije mogla reci sve i nemoj reci da mala zbog tebe dise, da mala zbog tebe umire i zbog tebe stihove pise, i nemoj nikad nikome reci da mala zbog tebe sja, i nemoj im reci DA TA MALA SAM JA!!!
"
Mrzim te zbog sve boli koji si mi nanio,zbog svih suza isplakanih zbog tebe,zbog moje boli koja ti nikad nista nije znacila,ne znam ni zasto pisem blog o tebi,vejruj mi da ne znam,ali voljela sam te vise nego ikoga ikada.Ti mene nisi NIKAD! Ali nije ni vazno sada vise.Ne kontam sebe ni svijet ni nista i stavrno ne mogu da shavtim zasto mi se jos uvijek vracas u glavu i u srce kad sam te zaboravila.Jesam li? Nisam,znam...ali moram i to znam,ali zasto kad je sve moglo biti tako LIJEPO? nije...Zasto mi sve ovo treba? Zasto ponovo,vise ovo ne mogu nikome ni reci.Svaki put kad te zaboravim iznova mi se vratis,dodes da me ponovo unistis i slomis.Morala sam napraviti ovaj prokleti blog o nasoj nikad ne dovrsenoj ljubavi,tako bi te voljela vidjeti jos jednom sutra bar,ali sto ces mi pred ocima kad ces biti s njom,ne odvajas se od nje!Moram joj se svaki put smijati u facu kao da mi je drago sto je vidim,a prezirem je ! Zelim svoj zivot nazad,bez tebe !!! Bez tebe...Zelim ga,zalim da opet zivim kako sam i prije,da imam koga zelim i koga hocu,zelim sve da zaboravim i TEBE!Tebe najvise i hocu,da znas da hocu! I znas ssta je istina,da zivim u sjenci,da se lazno smijem da mi zavide svi ti bijedni ljudi.Moram tugu i svoj zivot dovesti u red,jednom zauijek...Jesam li ja kriva ili sudbina koja nam nije dozvolila da budemo zajedno srecni,a znas i sam da smo mogli,...da je samo sve bilo kako treba,sad ti ne bi drugu volio,a ja ne bi cekala dan da kazem NE VOLIM TE VISE! Kako ga sad cekam...
                                                                                         


Free Music
Free Music
Free Music